STEPENICE

Oduvek me privlačila dualnost stepenica, nedoumica da li se penjemo ili silazimo, zbog toga one kao takve su postale ključni motiv moje nove serije slike. Upuštajući se u izučavanje samog simbola stepenica, otkrila sam da su i mnogi pre mene bili fascinirani njima.

Pre svega, u mitologiji i religiji stepenice predstavljaju Axis Mundi/Osu Sveta, sponu koja povezuje zemlju, nebo i podzemlje. U arhitektonskom smislu, kako se navodi u Enciklopediji arhitekture, one se definišu kao “konstruktivni element pomoću koga se hodom može preći sa jedne površine na drugu - višu ili nižu”. Upravo zahvaljujući stepenicama omogućena je vertikalna komunikacija među različitim nivoima, spratovima. Ako ih preneseno tumačimo, onda su one veza između naših različitih odluka, stanja, puteva...

Simbolizam stepenica se često sreće i u filmovima. Na primer, u Hičkokovom “Vertigu” centralnu tačku zauzimaju spiralne stepenice, dok se ključne scene u klasiku “Prohujalo s vihorom” odigravaju na monumentalnom stepeništu čime ono postaje “čvorna tačka” u kojoj se određuju sudbine junaka.
Moj novi slikarski opus nazvan “Stepenice” gradim upravo na svim ovim navedenim iskustvima, saznanjima i misticizmu. Doživljavam ih kao simbole naših uspona i padova, kao konstantno stremljene ka nečemu, ili pak, kao odlazak od nečega/nekoga... Iako je na platnu oslikan fragment stepenica kao zamrznuta slika, dok ih posmatramo mi ne mirujemo - one nas podstiču na pokret i odluku u kom pravcu želimo da idemo. Da li se popeti ili sići ? Svaka odluka je ona prava a stepenice predstavljaju sredstvo za postizanje naših želja, ciljeva i stremljenja.